Profesor engleskog jezika ,lijepe književnosti i dramske umjetnosti ,nakon penzionisanja putuje svijetom.

Rodjen sam u Kanadi-Toronto,samohrani sam otac,uspeo sam da visoko obrazujem i odškolujem dva sina ,koji su sada svoji ljudi,pa je vrijeme bilo da malo ostvarim i svoje snove o putovanjma kaže Michel Dudley(65) za Jedro.
Ostajem u Baru oko sedam dana.Upoznao sam divne ljude iz udruženja „Nekazano“,lako smo se razumjeli pošto i ja pišem i imam objavljene zbirke haiku poezije.

Iz Bara idem za Albaniju,pa Grčku,onda Kipar,a odatle za Novi Zeland.Tamo imam familijarni skup sa svojom djecom.

Plan putovanja generalno nemam.Slobodan sam,putujem,ostvarujem svoje snove.Nista me ne ometa u tome.Pišem usput haiku poeziju .Srećem dobre ljude.Možda na nekoj destinaciji i zauvjek se naselim,ako u njoj budem pronašao ono za čime svako od nas traga,mjesto gde se snovi mogu ispuniti.

Kada se krug po svijetu završi,sve će to stati u knjigu,dvije. I dogodovstine,i zapažanja, i razmišljanja tokom putovanja.

Na primjedbu da bi mu jednu knjigu moglo objaviti udruženje „Nekazano“ ,jednostavno je odgovorio: „Zašto da ne“!