Саво Маркоч: Кула од сјећања
У издању ИВПЕ-Цетиње изашла је из штампе збирка кратких прича „Кула од сјећања“, друго, прерађено издање. Књига носи поднаслов – „Приче медитеране“, а посвећена је, како сам аутор каже - „Тетки Милици, жени која ме вољела, коју сам волио“.
Књига сјећања, писана на граници аутобиографског са елементима фикције, на самом почетку, садржи и цитат из Цанкареве Десетице: „Сјећање иде далеко, разгрће све завјесе“, на што се Драгана Ерјавшек, професорица књижевности, надовезује реченицом која отвара рецензију под именом Приче из камена: „Носталгија има огромне зубе и гризе у незгодно вријеме“.
Из рецензије Приче из камена издвајамо сљедеће:
“У раљама носталгије Сава Маркоча најупечатљивија фигура је тетка која није од Нјемаца могла одбранити свог пса, али је од свих других одбранила своју вјеру. И није то прича о једној жени, већ о свим женама које су носиле куће на својим леђима, без ослонца. Биле су подршка свима и онда кад нико није имао њих да подржи. Маркоч, а то већ након првих неколико прича постане јасно, с дивљењем пише о женама, велича их на много начина и мушке ликове им увијек подреди на овај или онај начин. Колико је само уткано љубави у лик ужурбане мајке која силом прилика мора недјељом да узме иглу у руке, колико је кривица замутила завршетак приче „И тетке су мајке“ јер најмилији нећак није стајао крај самртне постеље, и с колико је страсти и навијања аутор закопао живога Јока и испратио га у Миленино име назад са својим коферима пуним свиле и којечега. Одавно црногорска литература није понудила спонтаније наклоне који ће, ипак, бити крунисани Црвенокосом из студентског дома у једној од најуспјелијих љубавних прича без насилних заплета.
Ако би требало међу овим редовима тражити скицу за поетику Сава Маркоча, то би засигурно била прича о дјечаку који је схватио причу, али му је ускраћена обећана награда. У тој причи је садржан не само однос свијета према онима који знају и који нешто пишу, већ и ауторов однос према јунацима које поставља у први план – увијек на корак од зацртаних циљева, али никад сасвим задовољни оним што се или успут или на самом крају догодило. То је алгоритам суживота и да тога нема, не би било ни првог издања ове књиге, а поготово не овог новог, прецизно пречишћеног и свјежег као да га први пут читамо.”
Сам аутор на питање – “Зашто друго издање књиге “Кула од сјећања и друге приче”, одговара: “Нијесам био сасвим задовољан са оним првим, са избором прича које су се ту нашле, па сам се одлучио да урадим ово друго, без других прича, пречишћено, дотјерано, са правим одабиром прича које ће у потпуности оправдати наслов “Кула од сјећања”. И, ево је, напокон је ту. Књига, онаква какву сам желио, или таман.
„Кула од сјећања“ ће се одмах након новогодишњих празника моћи наћи у књижари “Оловка” у Бару, као и код самог аутора.