Природни ресурси са којима располаже једно друштво и опредијељеност да се тим ресурсима управља на рационалан и одржив нацин, дефинишу ниво унапрједења квалитета живота становништва, али и ниво економског прогреса државе. Приступ води, као једном од најзнацајнијих природних ресурса, један је од најважнијих фактора одрживости цјелокупног економског система Црне Горе будуци да из године у годину постаје све престижнија глобална туристицка дестинација.
Пише: Горан ЈЕВРИЋ, директор ЈП „Регионални водовод Црногорско приморје“
Црна Гора континуирано биљежи интензиван раст прихода од туризма на годишњем нивоу при цему су исти у 2005. години износили 222 милиона еура, док це у текуцој 2017, по свему судеци, достици и износ од милијарду еура. Завршетак дијела 1. фазе регионалног водоводног система који је званицно отворио предсједник Владе Црне Горе, г. Мило Ðукановиц, 29. септембра 2010. године, донио је бројне бенефите који се огледају у повецању квалитета живота становника Црногорског приморја, као и расту страних директних инвестиција у престижне туристицке пројекте као што су: Портомонтенегро, Луштица Баy и Порто Нови, у укупној вриједности од преко 2 милијарде еура.
Црна Гора као ријетко која држава у Европи располаже изузетним водним богатством, али је цесто упитан наш однос према води као веома вриједном, а бесплатном дару природе. Имајуци то у виду, концептуално смо осмислили цасопис ВОДЕ ЦРНЕ ГОРЕ како би објединили све аспекте управљања водним ресурсима Црне Горе, поцев од техницко-технолошких, еколошких, па до социо-економских, у једну цјелину, и уцинили га доступним заинтересованим граданима.
Управо у циљу одрживог управљања овим природним ресурсом и унапрједења квалитета живота градана на Црногорском приморју, Влада Црне Горе је 15. фебруара 2007. године донијела одважну и визионарску одлуку о интензивирању радова на завршетку 1. фазе регионалног водоводног система за општине Будва, Котор, Тиват, Бар и Улцињ. Посебан пецат тој одлуци даје цињеница да су се те године посљедице глобалне економске кризе поцеле осјецати и у економском систему Црне Горе. Дакле, 15. фебруар 2007. године представља прекретницу у реализацији пројекта изградње регионалног водоводног система за Црногорско приморје у који је до сада укупно инвестирано око 107 милиона ЕУР.
Регионални водоводни систем је најзнацајнији инфраструктурни пројекат који је Влада Црне Горе реализовала у првих 10 година од обнове независности и који је током седам година функционисања апсолутно потврдио визију Владе Црне Горе да се инвестирањем у инфраструктурне пројекте на најефикаснији нацин креира амбијент за убрзани економски прогрес Црне Горе и квалитетнији живот градана, као и отварање нових радних мјеста итд.
Стога, Црна Гора треба да, поштујуци принципе одрживости, искористи богате природне ресурсе са којима располаже, стављајуци их у функцију реализовања развојних пројеката у циљу бржег економског прогреса цијелог друштва.
Управо је то повод који нас је мотивисао да први број цасописа ВОДЕ ЦРНЕ ГОРЕ тематски посветимо регионалном водоводном систему као ПРОЈЕКТУ КОЈИ ЈЕ ПРОМИЈЕНИО ЦРНУ ГОРУ, уз жељу да и на тај нацин обиљежимо десет година од доношења стратешке одлуке Владе Црне Горе из 2007. године, у вези са завршетком 1. фазе система.
Јавно предузеце „Регионални водовод Црногорско приморје“ је предузеце у државном власништву које је током 2013. године у цјелости у свом пословању примијенило сет антикризних мјера Владе Црне Горе и тиме апсолутно смањило трошкове и оптимизовало своје пословање. Захваљујуци таквој пословној политици, предузеце је нацинило знацајан финансијски искорак ка стабилности и расту прихода у 2016. години за цак 50% у односу на претходне пословне године. Дакле, ЈП „Регионални водовод Црногорско приморје“ је 2017. године, захваљујуци позитивним финансијским резултатима, у прилици да из сопствених прихода финансира наставак развоја регионалног водоводног система за општину Херцег Нови, као завршетак изградње 1. фазе система, односно, поцетак градења 2. фазе система (који је инаце био предвиден тек за 2025. годину, како би општине Тиват, Котор и Херцег Нови добијале знацајно веце колицине воде, 600-750 л/с, у односу на садашње капацитете од 330 л/с). Упоредо са наведеним активностима, предузеце се посветило и реализацији двије нове пословне визије – пројектима изградње фабрика за флаширање воде и производњу хладних цајева, уз најаву још једне квалитетне идеје као што је производња соларне и хидро енергије.
Цасопис ВОДЕ ЦРНЕ ГОРЕ има задатак да актуелизује питања о знацају вода као стратешког ресурса будуцности, а осим актуелности и других важних информација у вези одрживог управљања овим важним природним ресурсом, обрадиваце и науцне теме којима це се бавити респектабилни састав Уредивацког колегијума сацињеног од угледних лицности из црногорске академске средине и медународних експерата.
Овом приликом се цлановима Уредивацког колегијума најискреније захваљујем што су прихватили позив да својим знањем и ауторитетом обогате ову идеју, пројекат струцне публикације ВОДЕ ЦРНЕ ГОРЕ.
